Postbiotik – Šta ga razlikuje od probiotika i prebiotika?

Za probiotike svi već znamo da predstavljaju korisne sojeve bakterija, dok su prebiotici biljna vlakna kojima se te bakterije hrane. Postbiotik čini treći, izuzetno važan deo ove slagalice. Iako je dugo bio u senci ostalih, savremena nauka mu danas pridaje ogroman značaj. Proći ćemo kroz to šta su zapravo postbiotici, na koji način čuvaju digestivni trakt i imunitet, kao i kako ih je najefikasnije kombinovati.

Šta je postbiotik?

Međunarodno naučno udruženje za probiotike i prebiotike (ISAPP) usvojilo je 2021. godine zvaničnu definiciju: postbiotik je preparat neživih mikroorganizama i/ili njihovih komponenti koji ostvaruje povoljan efekat na zdravlje domaćina (1).

Sama proizvodnja oslanja se na namernu inaktivaciju bakterija (najčešće toplotnim tretmanom), pri čemu njihove ključne strukture, poput ćelijskog zida, proteina i metabolita, ostaju potpuno sačuvane. Imunske i crevne ćelije u našem telu prepoznaju upravo te molekulske oblike.

Pre uvođenja ove konsenzus definicije, u nauci su se koristili različiti nazivi: paraprobiotici, „ghost“ probiotici, termički inaktivirane bakterije ili metabiotici (2). Neki autori su pod postbioticima podrazumevali isključivo izolovane supstance koje bakterije luče, poput kratkolančanih masnih kiselina (3). ISAPP je tu napravio jasnu granicu: samostalno prečišćen metabolit ne spada u postbiotike ako ne potiče direktno iz preparata inaktiviranih mikroba (1).

Kako se postbiotik razlikuje od probiotika i prebiotika? 

Osnovne razlike možemo sažeti prilično jednostavno:

• Probiotik: Živa, korisna bakterijska kultura.
• Prebiotik: Nesvarljiva hrana kojom se bakterije hrane.
• Postbiotik: Inaktivirana bakterija zajedno sa svojim biološki aktivnim delovima.

Šta je probiotik 

Probiotici su živi mikroorganizmi koji, u adekvatnoj dozi, donose konkretnu korist za zdravlje (4). Da bi delovali, moraju preživeti sve faze transporta i skladištenja, a potom i prolazak kroz želudačnu kiselinu i žuč. Zbog toga se doziraju u CFU jedinicama, a mnogi preparati (uključujući one u kesicama) moraju se čuvati u frižideru.

Za razliku od njih, postbiotik nema potrebu da preživi prolazak kroz digestivni trakt, on se ne razmnožava i ne naseljava creva. To mu daje izuzetnu stabilnost na sobnoj temperaturi, olakšava doziranje i potpuno eliminiše rizik od infekcija kod osetljivijih grupa (5).

Šta je prebiotik

Prebiotik je nesvarljivi supstrat koji mikroorganizmi u našem telu selektivno koriste kao hranu (6). Reč je uglavnom o biljnim vlaknima: inulinu, fruktooligosaharidima, galaktooligosaharidima, rezistentnom skrobu i vlaknima ploda baobaba. Prebiotici ne sadrže bakterije, već isključivo podstiču rad i razmnožavanje već postojeće mikrobiote. 

Svojstvo	Probiotik	Prebiotik	Postbiotik
Sadržaj	Živi mikroorganizmi	Vlakna i neprobavljivi supstrati	Inaktivirani mikroorganizmi i njihovi metaboliti
Zahtev za preživljavanjem varenja	Da	Ne (deluje u debelom crevu)	Ne
Zavisnost od postojeće flore	Delimično	U potpunosti	U manjoj meri
Osetljivost na toplotu i antibiotike	Visoka	Niska	Niska
Tipičan primer	Lactobacillus rhamnosus GG	Inulin iz korena cikorije	Termički obrađena Bifidobacterium kultura

Kako postbiotik nastaje i koje vrste postoje? 

Stvaranje korisnih postbiotskih jedinjenja dešava se prirodno u našim crevima. Dok bakterije fermentišu unesena vlakna, one stvaraju kratkolančane masne kiseline. Kada odumru, delovi njihovog ćelijskog zida ostaju prisutni u sluznici i nastavljaju da stimulišu imuni sistem.

U industriji ovaj proces se precizno kontroliše: odabrani bakterijski soj gaji se do određene gustine, a zatim inaktivira toplotom, visokim pritiskom, UV zračenjem ili ultrazvukom, nakon čega sledi sušenje (7). Sam izbor metode inaktivacije je presudan jer utiče na to koje će biološki aktivne strukture ostati očuvane (1).

Vrste postbiotika

U naučnoj literaturi razlikujemo sledeće osnovne grupe (3, 7):

• Inaktivirane cele bakterijske ćelije (najčešće sojevi iz rodova Bifidobacterium i Lactobacillus, poput L. acidophilus);
• Komponente ćelijskog zida: peptidoglikani, teihoinske i lipoteihoinske kiseline, egzopolisaharidi;
• Metaboliti koji mogu, a ne moraju biti deo preparata, ali sami po sebi nisu postbiotici:
  • Kratkolančane masne kiseline (SCFA): acetat, propionat i butirat;
  • Bakteriocine: prirodni antimikrobni peptidi kojima bakterije potiskuju patogene;
  • Enzime, vitamine (posebno B i K grupe) i ćelijske supernatante.

Posebno mesto među metabolitima zauzima butirat. On predstavlja primarni izvor energije za ćelije crevnog epitela (kolonocite), direktno učestvuje u očuvanju barijere i smanjuje lokalne zapaljenske procese (8). 

Koja je uloga postbiotika u našem organizmu?

Ljudski imuni sistem prepoznaje specifične molekulske obrasce na površini bakterija bez obzira na to da li je bakterija živa ili inaktivirana (1). Zbog toga su mnogi mehanizmi delovanja postbiotika analogni probioticima, s tim što krajnji efekat zavisi od primenjenog soja i načina obrade. 

Potencijalno jača imuni sistem

Strukturni elementi ćelijskog zida vezuju se za specifične receptore na imunim ćelijama u crevnoj sluznici, čime regulišu lučenje signalnih molekula (citokina). Sistematski pregled kliničkih studija kod dece ukazao je na to da postbiotici mogu smanjiti učestalost respiratornih i digestivnih infekcija, uz napomenu da je za definitivne zaključke potrebno još obimnijih istraživanja (9).

Može ublažiti simptome inflamatornih bolesti creva

Kod osoba sa Kronovom bolešću i ulceroznim kolitisom crevna barijera je oštećena, uz primetan deficit bakterija koje sintetišu prirodni butirat (8). Eksperimentalna ex-vivo studija pružila je dragocen uvid: dok su žive probiotske bakterije u jako upaljenom tkivu u određenim uslovima pojačale zapaljenski odgovor, supernatant bakterije Lactobacillus paracasei (odnosno postbiotik) uspešno je smirio upalu (10). Naravno, ovi rezultati zahtevaju potvrdu u daljim kliničkim studijama.

Potencijalno sprečava ili ublažava dijareju

Obimna literatura postoji za termički inaktiviran Lactobacillus acidophilus LB kod akutnog gastroenteritisa kod dece. Meta-analiza studija sa sojem L. acidophilus LB potvrdila je skraćenje trajanja dijareje, iako su autori naglasili potrebu za dodatnim radovima visoke metodološke preciznosti (11).

Pozitivan uticaj na raspoloženje i energiju

Komunikacija između digestivnog sistema i mozga odvija se putem nerva vagusa, imunoloških signala i bakterijskih metabolita (12). U randomizovanoj studiji na studentima pod ispitnim stresom, svakodnevni unos tableta sa inaktiviranim sojem Lactobacillus gasseri CP2305 tokom 24 nedelje doveo je do merljivog poboljšanja kvaliteta sna i smanjenja anksioznosti u poređenju sa placebo grupom (13).

Regulacija metabolizma masti i šećera 

U kliničkoj pilot-studiji sa osobama koje imaju prekomernu težinu i insulinsku rezistenciju, tromesečna suplementacija pasterizovanom bakterijom Akkermansia muciniphila pokazala je značajno poboljšanje osetljivosti na insulin i sniženje nivoa holesterola. Interesantno je da je pasterizovani (postbiotički) oblik pokazao bolju efikasnost od žive bakterije (14).

Dodatno, studija sprovedena na 135 gojaznih ispitanika pokazala je da je termički tretirana Bifidobacterium animalis subsp. lactis (soj CECT 8145) tokom tri meseca dovela do smanjenja obima struka i redukcije visceralnih masti, sa posebno izraženim efektom kod žena (15).

Regulacija crevne mikroflore i eliminacija patogena

Bakteriocini i organske kiseline (mlečna i sirćetna) blago snižavaju pH vrednost u crevima, stvarajući nepovoljne uslove za razvoj patogena (2, 3). Istovremeno, komponente ćelijskog zida onemogućavaju vezivanje štetnih mikroorganizama za sluznicu. U studiji sa B. animalis subsp. lactis uočeno je i podsticanje rasta korisnih bakterija iz roda Akkermansia (15).

Za koja stanja se preporučuje postbiotik?

Iako ne predstavlja zamenu za lekove, istraživanja ukazuju na korisnu ulogu postbiotika u sledećim situacijama:

Digestivni poremećaji

Najuverljiviji klinički dokazi vezuju se za Sindrom iritabilnog creva (IBS). Velika multicentrična studija sa 443 pacijenta pokazala je da je osmonedeljna primena termički inaktiviranog soja Bifidobacterium bifidum MIMBb75 dovela do značajnog ublažavanja simptoma kod 34% ispitanika (u poređenju sa 19% u placebo grupi) (16). Kod divertikuloze, disbioze i SIBO-a naučna istraživanja postbiotika su još uvek u ranoj fazi. 

Inflamatorne bolesti creva

Kako ne unosi žive bakterijske kulture u oštećenu i upaljenu sluznicu (10), uz istovremenu podršku obnavljanju epitela (8), postbiotik pruža siguran dodatak standardnoj terapiji uz obaveznu konsultaciju gastroenterologa.

Stanja povezana sa antibiotskom terapijom

Za razliku od klasičnih probiotičkih preparata čiju efikasnost antibiotici narušavaju, postbiotik je već inaktiviran i antibiotik nema uticaja na njegovu strukturu i delovanje (5). Ovo omogućava sinhronizovano uzimanje bez pravljenja vremenskih razmaka.

Metabolička i sistemska stanja

Obećavajući rezultati zabeleženi su kod insulinske rezistencije, povišenog holesterola i redukcije visceralnih masti (14, 15).

Alergije i kožna stanja

Studija na odraslim osobama sa atopijskim dermatitisom pokazala je da je dodavanje termički inaktiviranog Lactobacillus paracasei K71 standardnoj terapiji tokom 12 nedelja značajno smanjilo težinu promena na koži u poređenju sa kontrolnom grupom (17).

Oporavak i rekonvalescencija

Kod pacijenata sa oslabljenim imunitetom (onkološki pacijenti, postoperativni oporavak), primena živih probiotičkih bakterija nosi minimalan, ali prisutan rizik od sistemskih infekcija (18). U takvim okolnostima, postbiotici nude znatno bezbedniji profil primene (5).

Ko treba da uzima postbiotik?

Postbiotik mogu da uzimaju i potpuno zdrave osobe radi prevencije, ali se posebno preporučuje sledećim kategorijama:

Osobe na antibiotskoj terapiji 

Mogu ga uzimati od prvog dana terapije bez rizika od inaktivacije lekova (5). 

Osobe sa digestivnim tegobama 

Nadutost, grčevi i neuredna stolica, posebno u okviru IBS-a (16). 

Osobe sa oslabljenim imunitetom 

Starije osobe, pojedinci izloženi hroničnom stresu i svi sa narušenom otpornošću organizma (9). 

Sportisti i fizički aktivne osobe 

straživanje na sportistima izloženim intenzivnim treninzima pokazalo je da trinaestodnevni unos Lactococcus lactis JCM 5805 uspešno održava imunitet i smanjuje dane sa simptomima infekcija i umora (19). 

Ko treba da bude oprezan sa postbioticima?

Uprkos visokom stepenu bezbednosti, oprez je neophodan u sledećim situacijama: 

Trudnice 

Zbog nedostajućih kliničkih studija specifično sprovedenih na ovoj populaciji, primena se savetuje isključivo uz konsultaciju sa lekarom (1).

Deca 

Doziranje i formulacije moraju biti prilagođene godinama i odobrene od strane pedijatra. 

Osobe sa izuzetno oštećenom sluznicom creva

Kod izražene permeabilnosti, neophodan je stalni nadzor lekara (10). 

Osobe sa jako oslabljenim imunim sistemom

Kod osoba neposredno nakon transplantacije organa ili tokom agresivne hemioterapije, bilo koja imunomodulatorna terapija zahteva procenu lekara (18). 

Da li su postbiotik suplementi bezbedni? 

Za zdravu odraslu populaciju, postbiotici se odlikuju izvrsnim profilom bezbednosti. U obimnim studijama neželjene reakcije nisu bile češće u odnosu na placebo (16). Naučni radovi ističu postbiotike kao stabilniju i sigurniju alternativu u odnosu na žive probiotike (5, 18). Svakako, bezbednost zavisi od specifičnog soja, čistoće i načina obrade (1).

Kako se pravilno uzima postbiotik suplement? 

Uvek je najbitnije pratiti uputstva proizvođača, jer se oslanjaju na konkretne naučne dokaze.

Preporučena doza 

Univerzalna doza ne postoji jer zavisi od konkretnog soja i same namene u vašem slučaju. Kliničke studije su koristile raspon od 1 do 100 milijardi inaktiviranih ćelija dnevno (15, 16, 19). Uvek pratite uputstvo navedeno na pakovanju, bilo da je reč o tabletama ili prahu iz kesica.

Kada i kako uzimati 

Kako ne zavisi od želudačne kiseline, vreme uzimanja postbiotika je fleksibilno (5). Daleko je važnija kontinualna, svakodnevna upotreba – efekti u studijama mereni su nakon 8 do 12 nedelja redovne primene (15, 16).

Kombinovanje sa probioticima i prebioticima 

Postbiotici se odlično dopunjuju sa prebioticima (poput praha ploda baobaba) i probioticima. Prebiotik hrani vašu prirodnu mikrofloru i podstiče razmnožavanje korisnih sojeva, dok postbiotik direktno isporučuje signale crevnom imunitetu (6).

Kako prepoznati kvalitetan postbiotik? 

Prilikom izbora suplementa, bilo u formi kapsula, tableta ili kesica, obratite pažnju na sastav i sledeće ISAPP kriterijume (1):

• Precizno naveden rod, vrsta i soj mikroorganizma.
• Jasno označen metod inaktivacije (npr. termička obrada).
• Količina izražena u miligramima ili broju inaktiviranih ćelija (a ne u CFU).
• Postojanje kliničkih dokaza za upotrebljeni soj.
• Uredna registracija u bazi dodataka ishrani.

Kako FitMe Slim kombinuje postbiotik i prebiotik za zdravlje creva?

Postbiotik je izuzetno stabilan, ne zavisi od preživljavanja kroz želudac i odlično se podnosi. Njegov pun potencijal dolazi do izražaja u sinergiji sa prebiotikom koji u vašem crevu hrani autohtonu floru.

Na tom naučnom principu razvijen je FitMe Slim – mešavina prebiotika i postbiotika. Po sastavu, jedna kapsula sadrži dve aktivne komponente:

• 300 mg inulina – visokoefikasnog vlakna iz korena cikorije;
• 33,4 mg postbiotika – termički obrađenu kulturu Bifidobacterium animalis subsp. lactis.

To je upravo vrsta bakterije čiji je inaktivirani soj u kliničkim istraživanjima pokazao značajne rezultate u smanjenju obima struka i masnih naslaga kod osoba sa abdominalnom gojaznošću (15).

Prednosti FitMe Slim formulacije:

• 2 u 1 sinergija: Mešavina prebiotika i postbiotika – dve komponente u jednoj kapsuli
• Podrška mikrobiomu: Ciljana podrška ravnoteži mikroflore
• Metabolička podrška: Pomoć u okviru programa regulacije telesne mase
• Jednostavna primena: Samo 1 kapsula dnevno, 30 minuta pre glavnog obroka
• Maksimalna stabilnost: Čuva se na sobnoj temperaturi, bez potrebe za frižiderom

Proizvod nije namenjen trudnicama, dojiljama i osobama mlađim od 18 godina, osim po preporuci lekara.

Najčešće postavljana pitanja (FAQ)

Šta sadrži postibiotik?

Postbiotik sadrži inaktivirane bakterijske ćelije i njihove biološki aktivne komponente: delove ćelijskog zida, peptidoglikane, proteine, enzime i korisne metabolite poput kratkolančanih masnih kiselina (1, 7).

Za šta se koristi postbiotik?

Prvenstveno za podršku crevnoj barijeri, regulaciji varenja i jačanju imuniteta. Najbolje dokumentovane kliničke efekte ima kod IBS-a (16), metaboličkih parametara i ublažavanja infekcija (5, 9).

Da li postoje nuspojave usled upotrebe postbiotika?

Kod zdravih osoba nuspojave su izuzetno retke i na nivou placeba (16). Na samom početku primene moguća je prolazna, blaga nadutost usled prisustva prebiotičkih vlakana.

Da li postbiotik utiče na imunitet?

Da. Imune ćelije u crevnoj sluznici prepoznaju specifične molekulske strukture inaktiviranih bakterija i aktiviraju zaštitne mehanizme organizma (9, 19).

Da li postbiotik pomaže kod mršavljenja?

Postbiotik nije čudotvorni preparat za mršavljenje, ali specifični sojevi dokazano pomažu u redukciji obima struka, smanjenju visceralnih masti i poboljšanju osetljivosti na insulin (14, 15).

Koliko dugo treba uzimati postbiotik da bi se osetili efekti?

U kliničkim ispitivanjima rezultati su vrednovani nakon 8 do 12 nedelja kontinuirane primene (15, 16), mada se ublažavanje nadutosti može primetiti već u prvim nedeljama.

Da li se može uzimati dugoročno?

Da. Kliničke studije su pratile bezbednu primenu i do 24 nedelje (13). Za zdrave odrasle osobe nema smetnji za dugotrajnu upotrebu u skladu sa uputstvom.

Mogu li se postbiotici kombinovati sa probioticima i prebioticima?

Apsolutno. Ova kombinacija predstavlja celovit pristup: prebiotik (poput inulina ili baobaba) hrani vaše postojeće bakterije, dok postbiotik pruža brze biološke signale nezavisno od stanja mikrobioma (1, 6).

Zašto postbiotici postaju sve važniji deo moderne suplementacije?

Zato što uspešno rešavaju ključne nedostatke klasičnih probiotika: ne zahtevaju hladni lanac, izuzetno su stabilni, ne uništavaju ih antibiotici i ne nose rizik od infekcija (5).

Reference

1. Salminen S, Collado MC, Endo A, et al. The International Scientific Association of Probiotics and Prebiotics (ISAPP) consensus statement on the definition and scope of postbiotics. Nat Rev Gastroenterol Hepatol. 2021;18(9):649–667.
2. Aguilar-Toalá JE, Garcia-Varela R, Garcia HS, et al. Postbiotics: An evolving term within the functional foods field. Trends Food Sci Technol. 2018;75:105–114.
3. Żółkiewicz J, Marzec A, Ruszczyński M, Feleszko W. Postbiotics – A Step Beyond Pre- and Probiotics. Nutrients. 2020;12(8):2189.
4. Hill C, Guarner F, Reid G, et al. Expert consensus document: The International Scientific Association for Probiotics and Prebiotics consensus statement on the scope and appropriate use of the term probiotic. Nat Rev Gastroenterol Hepatol. 2014;11(8):506–514.
5. Nataraj BH, Ali SA, Behare PV, Yadav H. Postbiotics-parabiotics: the new horizons in microbial biotherapy and functional foods. Microb Cell Fact. 2020;19(1):168.
6. Gibson GR, Hutkins R, Sanders ME, et al. Expert consensus document: The International Scientific Association for Probiotics and Prebiotics (ISAPP) consensus statement on the definition and scope of prebiotics. Nat Rev Gastroenterol Hepatol. 2017;14(8):491–502.
7. Wegh CAM, Geerlings SY, Knol J, Roeselers G, Belzer C. Postbiotics and Their Potential Applications in Early Life Nutrition and Beyond. Int J Mol Sci. 2019;20(19):4673.
8. Parada Venegas D, De la Fuente MK, Landskron G, et al. Short Chain Fatty Acids (SCFAs)-Mediated Gut Epithelial and Immune Regulation and Its Relevance for Inflammatory Bowel Diseases. Front Immunol. 2019;10:277.
9. Malagón-Rojas JN, Mantziari A, Salminen S, Szajewska H. Postbiotics for Preventing and Treating Common Infectious Diseases in Children: A Systematic Review. Nutrients. 2020;12(2):389.
10. Tsilingiri K, Barbosa T, Penna G, et al. Probiotic and postbiotic activity in health and disease: comparison on a novel polarised ex-vivo organ culture model. Gut. 2012;61(7):1007–1015.
11. Szajewska H, Ruszczyński M, Kolaček S. Meta-analysis shows limited evidence for using Lactobacillus acidophilus LB to treat acute gastroenteritis in children. Acta Paediatr. 2014;103(3):249–255.
12. Cryan JF, O’Riordan KJ, Cowan CSM, et al. The Microbiota-Gut-Brain Axis. Physiol Rev. 2019;99(4):1877–2013.
13. Nishida K, Sawada D, Kuwano Y, Tanaka H, Rokutan K. Health Benefits of Lactobacillus gasseri CP2305 Tablets in Young Adults Exposed to Chronic Stress: A Randomized, Double-Blind, Placebo-Controlled Study. Nutrients. 2019;11(8):1859.
14. Depommier C, Everard A, Druart C, et al. Supplementation with Akkermansia muciniphila in overweight and obese human volunteers: a proof-of-concept exploratory study. Nat Med. 2019;25(7):1096–1103.
15. Pedret A, Valls RM, Calderón-Pérez L, et al. Effects of daily consumption of the probiotic Bifidobacterium animalis subsp. lactis CECT 8145 on anthropometric adiposity biomarkers in abdominally obese subjects: a randomized controlled trial. Int J Obes. 2019;43(9):1863–1868.
16. Andresen V, Gschossmann J, Layer P. Heat-inactivated Bifidobacterium bifidum MIMBb75 (SYN-HI-001) in the treatment of irritable bowel syndrome: a multicentre, randomised, double-blind, placebo-controlled clinical trial. Lancet Gastroenterol Hepatol. 2020;5(7):658–666.
17. Moroi M, Uchi S, Nakamura K, et al. Beneficial effect of a diet containing heat-killed Lactobacillus paracasei K71 on adult type atopic dermatitis. J Dermatol. 2011;38(2):131–139.
18. Doron S, Snydman DR. Risk and safety of probiotics. Clin Infect Dis. 2015;60(Suppl 2):S129–S134.
19. Komano Y, Shimada K, Naito H, et al. Efficacy of heat-killed Lactococcus lactis JCM 5805 on immunity and fatigue during consecutive high intensity exercise in male athletes: a randomized, placebo-controlled, double-blinded trial. J Int Soc Sports Nutr. 2018;15(1):39.