Grčevi, nadutost, iznenadna dijareja ili zatvor koji traje danima – ako vam ovo zvuči poznato, niste jedini. Sindrom nervoznih creva pogađa milione ljudi i često se godinama ne prepozna na vreme. U nastavku saznajte koje su najčešće tegobe sindroma nervoznih creva, šta ih pokreće, kada je vreme za pregled i kako da svakodnevnim navikama ublažite tegobe i vratite osećaj kontrole.
Ovo stanje, u medicinskoj literaturi poznato kao sindrom iritabilnog kolona (IBS), predstavlja jednu od najčešćih funkcionalnih bolesti kompletnog sistema za varenje. Terminom „funkcionalni poremećaj” označava se specifično stanje u kome pacijent oseća vrlo realne, hronične i neprijatne tegobe, dok svi standardni dijagnostički pregledi – od detaljnih laboratorijskih analiza do invazivne kolonoskopije – pokazuju potpuno očuvanu sluznicu i anatomski zdrave organe. Na fizikalnim pregledima sve izgleda besprekorno, ali su pokretljivost i osetljivost crevnog zida na nadražaje poremećene.
Osnovna obeležja ovog stanja obuhvataju ponavljane grčeve i nelagodnost u trbuhu koji su praćeni promenama u učestalosti pražnjenja, kao i u konzistenciji i izgledu stolica. Za razliku od prolaznih stomačnih infekcija, ovde je reč o dugotrajnom stanju sa promenljivim tokom, gde se faze pogoršanja smenjuju sa periodima privremenog smirenja.
Iako ne oštećuje tkivo organa, ne izaziva strukturne deformacije i ne prelazi u zapaljenske bolesti digestivnog trakta, tumore ni druge ozbiljne bolesti, ovaj problem ni u kom slučaju nije bezazlen. Svakodnevica pacijenata opterećena je nepredvidivošću tegoba, što direktno narušava kvalitet života, sna, radnu sposobnost, raspoloženje i društvene aktivnosti.
Koliko je ovaj problem učestao potvrđuje i velika međunarodna studija sprovedena pod pokroviteljstvom Rimske fondacije u 33 zemlje širom sveta, koja je pokazala da kriterijume za IBS ispunjava oko 4% odrasle populacije (1). Istraživanja dosledno pokazuju da se on znatno češće dijagnostikuje kod žena nego kod muškaraca, kao i kod mlađih osoba nego kod onih starijih od 50 godina, pri čemu polni hormoni i specifičnosti nervnog sistema igraju važnu ulogu u pojavi simptoma.
Tačan i pojedinačan uzrok i dalje nije u potpunosti razjašnjen. Danas se u gastroenterologiji smatra da nastaje kao rezultat spleta više bioloških, psiholoških i spoljašnjih faktora koji deluju istovremeno.
Digestivni trakt i mozak nalaze se u neprestanoj dvosmernoj komunikaciji putem takozvane ose crevo–mozak (brain-gut axis), koja se odvija preko nervnih vlakana, hormona i imunoloških signala. Kod osoba sa nervoznim crevima ova komunikacija funkcioniše uz izražene smetnje. Savremena istraživanja zasnovana na snimanju mozga potvrdila su da ovi pacijenti drugačije obrađuju signale koji dolaze iz debelog creva, uz izmenjenu aktivnost u moždanim regijama zaduženim za doživljaj i kontrolu bola (2).
Sa poremećenom obradom signala usko je povezana visceralna preosetljivost – pojava pojačane reakcije unutrašnjih organa na pritisak i istezanje. Jedno od prvih istraživanja ove pojave pokazalo je da veći deo pacijenata oseća snažnu neprijatnost pri blagom istezanju zida kolona balonom, i to pri zapreminama vazduha koje zdrave osobe uopšte ne primećuju (3). Zbog ove preosetljivosti, sasvim prirodni procesi poput prolaska hrane, peristaltike ili uobičajenog stvaranja gasova kod ovih osoba izazivaju jak bol.
U crevima žive trilioni mikroorganizama koji čine crevnu floru (mikrobiom), ključnu za varenje i imunitet. Sastav i raznovrsnost ovih bakterija kod osoba sa nervoznim crevima često se značajno razlikuju u poređenju sa zdravim osobama. Analize mikrobioma pokazuju da su smanjena raznovrsnost korisnih bakterija i specifični mikrobni profil povezani sa težim oblicima bolesti i izraženijim tegobama (4).
Ženski polni hormoni, pre svega estrogen i progesteron, direktno utiču na pokretljivost i prag osetljivosti digestivnog trakta. Zbog toga žene često uočavaju da su njihove tegobe, poput bolova, nadutosti i dijareje, znatno izraženije u danima oko menstruacije, kada dolazi do prirodnog osciliranja nivoa hormona (5).
Stres direktno utiče na rad sistema za varenje preko ose crevo–mozak, podstičući lučenje hormona koji ubrzavaju ili usporavaju peristaltiku i povećavaju osetljivost sluznice. U studiji koja je pacijente pratila duže od godinu dana, utvrđeno je da je nivo hroničnog životnog stresa bio najjači pojedinačni faktor koji predviđa hoće li se tegobe u narednom periodu pogoršati ili smiriti (6).
Ishrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima, prerađenom hranom, mlečnim proizvodima i zasićenim mastima često podstiče i pogoršava stomačne tegobe. Čak 84% ispitanika u kliničkim istraživanjima navelo je bar jednu namirnicu koja im redovno provocira tegobe, pri čemu su masna jela, mlečni šećer i određeni ugljeni hidrati identifikovani kao najčešći okidači (7).
Tegobe značajno variraju od osobe do osobe i karakteriše ih smenjivanje faza pogoršanja i smirivanja. U zavisnosti od toga koja vrsta smetnji sa stolicom dominira, pacijenti se svrstavaju u tri osnovne grupe: oblik sa dijarejom, oblik sa opstipacijom i mešoviti oblik.
Bol u trbuhu je vodeći i obavezni znak. Najčešće je grčevit, „šetajućeg“ karaktera i promenljivog intenziteta. Obično se pojačava nakon obroka ili u stresnim situacijama, a delimično ili potpuno popušta nakon pražnjenja ili izbacivanja gasova.
Kod oblika sa dijarejom dominira iznenadna i neprijatna potreba za hitnim odlaskom u toalet, naročito ujutru ili neposredno posle jela. Ova urgentnost stvara strah od napuštanja kuće, što otežava planiranje obaveza.
Karakteristično za mešoviti oblik, gde se dani sa učestalim i mekim stolicama smenjuju sa periodima otežanog pražnjenja, što otežava predviđanje reakcija stomaka.
Stolica često menja oblik i konzistenciju – može biti veoma tanka, meka ili oskudna. Pojava prozirne ili beličaste sluzi u stolici čest je nalaz i sama po sebi nije znak zapaljenja.
Kod oblika sa opstipacijom stolica je retka, izuzetno tvrda i izbacuje se uz naprezanje. Opstipacija je redovno praćena osećajem težine i nadutošću.
Mnoge osobe imaju utisak da crevo nije ispražnjeno do kraja ni nakon odlaska u toalet, što ih nagoni na ponovljeno naprezanje i učestale posete toaletu.
Nadutost spada u najneprijatnije tegobe. Stomak tokom dnevnog perioda postaje vidno uvećan i napet, dok se ujutru nakon spavanja uglavnom vraća u normalno stanje.
Usled preosetljivosti crevnog zida i pojačane fermentacije namirnica, gasovi se stvaraju u većoj količini i doživljavaju kao izuzetno neprijatan pritisak.
Pojedine osobe osećaju težinu i punoću već posle nekoliko zalogaja, pa spontano smanjuju porcije ili preskaču obroke.
Osećaj pečenja iza grudne kosti nije primarni simptom, ali se kod osoba sa nervoznim crevima javlja znatno češće nego u opštoj populaciji.
Povremena mučnina javlja se uglavnom tokom intenzivnih napada grčeva i nadutosti ili u periodima povišenog stresa.
Ne postoji pojedinačan laboratorijski test ili snimak koji direktno potvrđuje nervozni kolon. Dijagnoza se postavlja prepoznavanjem karakterističnog obrasca tegoba prema Rimskim IV kriterijumima i isključivanjem organskih bolesti poput celijakije, zapaljenskih bolesti digestivnog trakta ili tumora.
Dijagnoza se razmatra kada se bol u trbuhu javlja u proseku bar jednom nedeljno tokom poslednja tri meseca, a povezan je sa pražnjenjem ili promenom u učestalosti i izgledu stolice.
Procena obuhvata sledeće korake:
Detaljan razgovor o prirodi i trajanju simptoma, načinu ishrane, nivou stresa i porodičnoj istoriji bolesti. Fizikalni pregled pomaže u proceni osetljivosti stomaka.
Krvna slika, c-reaktivni protein (CRP), gvožđe i hormoni štitne žlezde rade se kako bi se isključile anemija, upalni procesi i smetnje u radu štitaste žlezde. Takođe se sprovode serološki testovi na celijakiju, što je važan deo procene.
Analiza stolice otkriva prisustvo bakterijskih ili parazitskih infekcija, skriveno krvarenje, kao i nivo fekalnog kalprotektina – proteina čije odsustvo potvrđuje da nema hronične upale sluznice.
Pregled završnog dela debelog creva pomoću savitljive sonde sa kamerom, koji se primenjuje kada je potrebno proceniti stanje sluznice rektuma i sigmoidnog kolona.
Pregled celokupnog debelog creva (kolona) preporučuje se osobama starijim od 45–50 godina i svima sa prisutnim alarmantnim znacima. Kod pacijenata sa nervoznim crevima ovaj nalaz je potpuno uredan, što potvrđuje funkcionalnu prirodu tegoba.
Svaka nova ili dugotrajna promena u radu sistema za varenje zahteva stručnu procenu lekara. Međutim, pojedini znaci nisu tipični za nervozni kolon i zahtevaju dijagnostiku bez odlaganja.
Ukoliko primetite bilo koji od sledećih znakova, obavezno se obratite lekaru:
U uspešnom vođenju pacijenata učestvuju:
Promena navika i načina života predstavlja osnovni i najdelotvorniji korak u kontroli simptoma. Kod mnogih osoba upravo prilagođena ishrana, upravljanje stresom i redovno kretanje donose najveće olakšanje.
Vođenje dnevnika ishrane i simptoma tokom nekoliko nedelja pomaže vam da uočite tačne namirnice koje vam smetaju.
Masti usporavaju pražnjenje želuca i pojačavaju reakciju digestivnog trakta. Istraživanje je pokazalo da unos masti kod osoba sa nervoznim crevima dodatno povećava osetljivost na istezanje i bol (8). Birajte kuvanu ili pečenu hranu umesto pržene.
Brzofermentišući ugljeni hidrati stvaraju veliku količinu gasova, što dodatno pojačava nadutost. Režim sa smanjenim unosom fermentabilnih ugljenih hidrata (low FODMAP) značajno je smanjio bol, nadutost i gasove u poređenju sa uobičajenom ishranom (9).
Ljuti začini mogu dodatno da iritiraju preosetljivu sluznicu i pojačaju nelagodnost.
Slatkiši i veštački zaslađivači poput sorbitola mogu da izazovu nadutost i proliv.
Kofein i alkohol ubrzavaju peristaltiku i iritiraju sluznicu.
Pošto stres pojačava tegobe, tehnike opuštanja poput dubokog disanja, meditacije i joge, uz dovoljno sna, direktno smiruju signale na relaciji mozak-creva.
Pojedini prirodni dodaci imaju potvrdu u kliničkim studijama, što ih čini korisnom dopunom. Rastvorljiva vlakna psilijuma ublažila su tegobe, dok nerastvorljive mekinje nisu dale isti efekat (10). Ulje pitome nane smanjilo je bol i grčeve (11), a određeni probiotski sojevi bifidobakterija ublažili su nelagodnost i nadutost (12).
Osobe sa nervoznim crevima koje su povećale fizičku aktivnost imale su znatno blaže tegobe od onih koje su zadržale stare navike (13). Šetnja je najlakši oblik aktivnosti za početak, a sve što je intenzivnije poželjno je kada je telo spremno.
Lečenje je individualno i usmereno na tegobe koje najviše remete kvalitet života. Optimalni rezultati postižu se kombinovanjem više pristupa.
Lekar može propisati spazmolitike protiv grčeva, sredstva protiv dijareje, laksative kod opstipacije ili niske doze lekova koji smanjuju preosetljivost na bol.
Low FODMAP dijeta sprovodi se kroz faze eliminacije i postepenog vraćanja namirnica, idealno uz stručno vođenje nutricioniste.
Kognitivno-bihejvioralna terapija pomaže da se promeni način na koji telo i um reaguju na tegobe, pružajući značajno ublažavanje (14).
Umerena rekreacija od 20 do 60 minuta, tri do pet puta nedeljno, pomaže i varenju i opštem raspoloženju.
Prilagođena ishrana, manjak stresa i redovno kretanje ostaju temelj kontrole simptoma, a pažljivo odabrani suplementi mogu da budu dobra svakodnevna dopuna. CéLar formule domaće su proizvodnje, odobrene od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije i kreirane uz relevantna naučna saznanja, sa fokusom na potrebe ženskog organizma. Ne zamenjuju terapiju koju propiše lekar, već svakodnevno podržavaju varenje i zdravlje digestivnog trakta.
Reference
1. Sperber AD, Bangdiwala SI, Drossman DA, et al. Worldwide prevalence and burden of functional gastrointestinal disorders, results of Rome Foundation Global Study. Gastroenterology. 2021;160(1):99–114.
2. Silverman DH, Munakata JA, Ennes H, et al. Regional cerebral activity in normal and pathological perception of visceral pain. Gastroenterology. 1997;112(1):64–72.
3. Ritchie J. Pain from distension of the pelvic colon by inflating a balloon in the irritable colon syndrome. Gut. 1973;14(2):125–132.
4. Tap J, Derrien M, Törnblom H, et al. Identification of an intestinal microbiota signature associated with severity of irritable bowel syndrome. Gastroenterology. 2017;152(1):111–123.
5. Heitkemper MM, Cain KC, Jarrett ME, et al. Symptoms across the menstrual cycle in women with irritable bowel syndrome. Am J Gastroenterol. 2003;98(2):420–430.
6. Bennett EJ, Tennant CC, Piesse C, et al. Level of chronic life stress predicts clinical outcome in irritable bowel syndrome. Gut. 1998;43(2):256–261.
7. Böhn L, Störsrud S, Törnblom H, et al. Self-reported food-related gastrointestinal symptoms in IBS are common and associated with more severe symptoms and reduced quality of life. Am J Gastroenterol. 2013;108(5):634–641.
8. Simrén M, Abrahamsson H, Björnsson ES. Lipid-induced colonic hypersensitivity in the irritable bowel syndrome: the role of bowel habit, sex, and psychologic factors. Clin Gastroenterol Hepatol. 2007;5(2):201–208.
9. Halmos EP, Power VA, Shepherd SJ, et al. A diet low in FODMAPs reduces symptoms of irritable bowel syndrome. Gastroenterology. 2014;146(1):67–75.
10. Bijkerk CJ, de Wit NJ, Muris JW, et al. Soluble or insoluble fibre in irritable bowel syndrome in primary care? Randomised placebo controlled trial. BMJ. 2009;339:b3154.
11. Weerts ZZRM, Masclee AAM, Witteman BJM, et al. Efficacy and safety of peppermint oil in a randomized, double-blind trial of patients with irritable bowel syndrome. Gastroenterology. 2020;158(1):123–136.
12. Whorwell PJ, Altringer L, Morel J, et al. Efficacy of an encapsulated probiotic Bifidobacterium infantis 35624 in women with irritable bowel syndrome. Am J Gastroenterol. 2006;101(7):1581–1590.
13. Johannesson E, Simrén M, Strid H, et al. Physical activity improves symptoms in irritable bowel syndrome: a randomized controlled trial. Am J Gastroenterol. 2011;106(5):915–922.
14. Lackner JM, Jaccard J, Keefer L, et al. Improvement in gastrointestinal symptoms after cognitive behavior therapy for refractory irritable bowel syndrome. Gastroenterology. 2018;155(1):47–57.
Još inspiracije sa bloga
Sindrom hroničnog umora – Najčešći simptomi i terapija
Sporo mršavljenje: uzroci i rešenja koja zaista pomažu
Hrana bogata vlaknima za probavu – Top namirnice
Usporen metabolizam simptomi – Kako pravilno reagovati?
Kako smanjiti šećer u krvi na prirodan način?
Dijeta za nadutost stomaka – Šta jesti, a šta izbegavati?
